Citiraj

[medvjed23]

Pjesma koja se javlja
I nestaje iza planina

(Preko strpljive zemlje
Sporo svjetlost dopire)

U čuđenju njoj
Prođe mi dan

Viktor Majić, Presinjena pjesmarica

20

[karli]

Snažan udarac naizgled ne proizvodi nikakav učinak...
..osim na šaci neopreznog ''maquereaua''..
..i u neandertalčevu raspoloženju..

Marti Misterija - Zločin u prapovijesti



215 ili ako nema te, stranica 83

[medvjed23]

Moja ideja svodila se na to da se muvam naokolo i ne radim ništa, da uvek izbegnem šefa i klonim se njegovih doušnika koji bi mogli da me prijave. Nisam bio toliko bistar.

Bukovski, Faktotum

88

[lejlamo]

"Odgovorio sam mu da me za mojih trideset pet godina više ništa na svijetu ne šokira, a najmanje od svega da ljudska bića vode ljubav i ovako i onako."

AVANTURE NEVALJALE DJEVOJČICE, M. V. Ljosa

78.

[medvjed23]

Al kad duša stane još jače da rida,
pripjev bola čuju samo uši zida...

Stihovi Saliha Alića iz Antologije bošnjačke poezije

41

[lejlamo]

"Ničim se ne može dovoljno objasniti ta čamotinja, ta samoubilačka tuga palanačkih hotela, ni slabim komforom, ni sumnjivom čistoćom, ni rđavim ukusom. Jer mi znamo toliko veselih i prijatnih sirotinjskih sobičaka, toliko svetlih, nezaboravnih a prašnih i neuređenih ateljea, visoko pod krovom i gotovo bez namještaja."

ZNAKOVI, I. Andrić

29.

[Bla]

de jos jedan(te isti) citati uturi, ziv bio

Eto došla tema ko poručena

"Čitanje previše knjiga je štetno."

Mao


72.

[medvjed23]

ČEŽNJA

Događa se to u jesenjoj noći kada pada kestenje po asfaltu i kada se čuju psi u daljini, i kada se tako neopisivo javlja čežnja za nekim tko bi bio dobar, naš, bliz, intiman, drug, i kome bi mogli da pišemo pismo. Ispovjedili bismo mu sve što leži na nama. Pismo bi mu pisali, a njega nema.

Krleža, Poezija (izbor)

67

[Chloe]

Da bi se sprečili ovi prelazi, Džemal-Edin je sastavio ovakav proglas:
"Želim vam večni mir u svemoćnom bogu. Čujem da vam Rusi laskaju i pozivaju vas na pokornost. Ne verujte i ne pokoravajte se, nego trpite. Ako za to ne budete nagrađeni u ovome životu, primićete nagradu u budućem. Setite se onoga što je bilo pre, kada su od vas oduzimali oružje. Da vas onda, u 1840. godini, bog nije urazumio, vi biste već bili vojnici i hodali s bajonetima umesto jatagana, a žene vaše išle bi bez šalvara i bile bi
osramoćene. Prema prošlosti presuđujte o budućnosti. Bolje je umreti u neprijateljstvu nego živeti nevernicima. Strpite se, a ja ću doći k vama s Koranom i sabljom i povešću vas protiv Rusa. Sada, pak, strogo naređujem da ne smete ne samo nameravati nego čak ni misliti da se pokorite Rusima."

Hadži Murat, Tolstoj



18

[rosanera]

Od mletačkog gospodina koji je bio moj vodič kroz mletačku palatu saznao sam da je to slika njegovog prijatelja, nekog plemića kao što je i on. Na toj slici prikazano je sve što mu je bilo važno u životu: imanje koje se pružalo kroz otvoren prozor iza njega, selo i šuma koji su u prelijevanju boja izgledali kao pravi. Na stolu pred njim sat, knjige, vrijeme, zlo, život, mapa, busola, kutije sa zlatnicima i druge stvari, drangulije, sitnice, i još nešto što nisam prepoznao, što se samo naslućuje kao i na nekoliko mojih slika... Sjena zloduha, šejtana, i kći koja stoji kraj oca, lijepa kao san.

Zovem se crvena, Orhan Pamuk

23

[medvjed23]

Na bulevaru se skuplja sumrak
poput tame u tvojim podočnjacima.

Semezdin Mehmedinović, Emigrant

27

[Mala_Mu]

Odavno ne startujem na prvu loptu. Palim se na dugogoreci fitilj. Masta me je upropastila...
Uvek sam uz likove smisljao karaktere, boju glasa, male navike i omiljene pisce, i nikad se to nije poklopilo sa njihovim pravim osobinama.
Uvek sam ljude zamisljao boljim nego sto jesu, i tako sam nekako i prosao...

Tri posleratna druga
Balasevic


10

[medvjed23]

Onog trenutkа kаd sаm odlučio dа dаm ostаvku, osetio sаm se mnogo bolje. Kroz kišu sаm u podnožju brdа video zgrаdu kojа je izgledаlа kаo dа bi tu mogаo biti neki telefon. Jа sаm bio nа polа brdа. Kаd sаm sišаo videh dа je to nekа kаfаnicа. Unutrа je grejаlа peć. j... gа, mislio sаm, mogаo bih i dа se osušim. Skinuo sаm kišni mаntil i kаpu, bаcio poštаnsku torbu nа pod i nаručio šolju kаfe.

Bukovski, Pošta

71

[Chloe]

Kućedomaćice su se divile njezinoj štedljivosti, bolesnici uljudnosti, a siromasi milosrđu.
No, u sebi bijaše puna žudnje, gnjeva, mržnje. Pod onom haljinom s ravnim naborima skrivaše se uzburkano srce, one tako čedne usne ne pripovijedahu o njegovoj muci. Bijaše zaljubljena u Léona pa je tražila samoću kako bi što nesmetanije mogla uživati u njegovoj slici. Pogled na njegov lik pomutio bi razbludnost tih misli. Na zvuk bi njegovih koraka Emma zadrhtala: potom bi u njegovoj prisutnosti ta uzbuđenost popustila, a zatim bi joj ostala samo golema prepast koja bi se naposljetku pretvorila u tugu.


Madame Bovary, Gustave F.


111

[medvjed23]

Nakon toga, obilazio sam Nikol 2-3 puta nedeljno, uvek popodne. Pili bismo vino, pričali i ponekad vodili ljubav. Sve u svemu, nisam se posebno ložio na nju, tek da se nešto radi. Lidija i ja smo se pomirili još sutradan posle one noći. Ispitivala me gde to idem posle podne. »Bio sam u samoposluzi«, govorio sam i to je bila istina. Išao bih prvo u samoposlugu.

»Nikad nisi provodio toliko vremena u samoposluzi.«

Bukovski, Žene

11

[srculence7]

Na početku šestog razreda osnovne škole odselili smo se iz starog stana.
Šumši nisu prešli u novi.
Čarolija je nestala.
Zlatna prašina je spala sa mene.
Postala sam obična devojčica.

Marija Jovanović - Spletkarenje sa sopstvenom dušom

77

[medvjed23]

(Lejli masno čelo )

Musa Ćazim Ćatić, Pjesme

29

[Femea]

Kako je samo malo znala o poslu i podvizima Brusa Lokarta!Bio je slavan na granici.
Bilo je strašno i pomisliti da će ga uskoro progoniti.

TRAGOM BJEGUNCA

Zen Grej


13

[medvjed23]

Opet bacih pogled na izlazeće sunce. Za ovo kratko vreme dok sam pogledom pratio ptice potpuno se transformisalo. Sad je njegova glavnina iskočila nad horizont i tu lebdela — razvučeni tanjirasti oblik od svetlosti sačinjen, iz koga je jedno uspravno koplje štrčalo uvis, a drugo nadole, oba poput tornjeva. Osetio sam njegovu toplinu na svom licu.

Vetar je posustajao.

Stajao sam sa Dantonom na toj maloj platformi i gledao okolinu. Video sam grad, zapravo onaj deo grada koji se sa platforme mogao videti. Video sam kako poslednji oblaci nestaju ispod dela horizonta koji je od sunca bio najdalji.

Sada je sunce sijalo na nas sa vedrog neba. Danton je skinuo ogrtač.

Klimnuo mi je glavom i pokazao kako možemo da siđemo sa platforme, nizom metalnih lestvica, na zemljište koje je bilo ispod nas. Sišao sam i stupio, po prvi put, na prirodno tlo. Ptice, koje su po raznim kutovima gornjeg dela grada načinile sebi gnezda, otpočele su svoju jutarnju pesmu.

Christopher Priest, Invertirani svijet

46

[rosanera]

Ta slabost ju je privlačila kao dubina. Privlačila ju je zato što se i sama osjećala slabom. Ponovno ju je počela mučiti ljubomora, ruke su joj se opet počele tresti. Tomaš je to zapazio i reagirao na način koji je dobro poznavala - uzeo je njene ruke među svoje i pokušao ih umiriti svojih stiskom. Otrgla mu se.
- Što ti je? - upitao je.
- Ništa.
- Što želiš da učinim za tebe?
- Želim da budeš star. Da budeš deset godina stariji. Dvadeset godina stariji!
Htjela je, u stvari, reći: Želim da budeš slab! Da budeš slab kao ja.

Nepodnošljiva lakoća postojanja, M. Kundera

34