Post
by Krokodil Behko » 27 Dec 2021, 11:17
Seks i veze: Naši preci nisu bili monogamni, da li se vraćamo korenima
Vezu često doživljavamo kao ekskluzivno razumevanje dvoje ljudi. Ova norma se sve više nalazi pod lupom jer ljudi pronalaze druge načine za redefinisanje romantične ljubavi.
„Šta za vas znači ekskluzivnost?", pitala je Ejmi Hart takmičara u britanskoj rijaliti emisiji „Ljubavno ostrvo" 2019.
Pričard se stisnuo u mestu dok Hartova elokventno i smireno nabraja probleme u njihovoj vezi, počev od toga kako bi uopšte mogao da ima romantična osećanja za dve osobe istovremeno, kako joj je potreban i kako ju je izneverio.
Hartova je delovala pod pretpostavkom da romantična veza uključuje samo dvoje ljudi i da Pričard krši pravila.
Ali ono što znamo o ljudskim odnosima je da su u prošlosti bili mnogo komplikovaniji od monogamije koja je danas uobičajena u mnogim društvima.
Da li bismo mogli da se vratimo svojim nemonogamnim korenima?
Konsenzualna nemonogamija (CNM) omogućava obema stranama da mogu slobodno da istražuju odnose sa drugim ljudima.
Ovo bi moglo obuhvatiti sve, od poliamorije do svingerstva i drugih oblika „otvorenih" odnosa.
Bez obzira na oblik, jedna od glavnih karakteristika CNM-a je da partneri raspravljaju i dogovaraju se o granicama, poput toga koliko daleko mogu ići, kada i gde.
Ova definicija znači da Pričardove avanture ne bi mogle da se realizuju pod ovim okolnostima, jer se Hartova nije složila sa njima.
Prisustvo nemonogamije u značajnoj manjini stanovništva moglo bi objasniti zašto je Pričard postupio onako kako je postupio.
Uprkos rasprostranjenosti monogamije, ljudi su prilično opsednuti seksom sa ljudima koji nisu njihovi partneri.
Psiholog Džastin Lejmiler zatražio je od četiri hiljade Amerikanaca da opišu svoje seksualne fantazije za svoju knjigu „Reci mi šta želiš".
Imati trojku je najpopularnija fantazija, izvesno.
A šta je trojka, ako ne i sporazumna nemonogamija?
Troje nije uvek gužva - trojka je daleko najčešća seksualna fantazija
„Ako razmišljamo o svim ljudima u vezama, oko pet odsto bi ih definisalo kao CNM", kaže Ejmi Mijuz, docentkinja psihologije na Univerzitetu Jork u Torontu, Kanada.
Ali, uključivanje onih koji su probali CNM povećava cifru.
„Prema životnom iskustvu, 21 odsto ljudi je u nekom trenutku bilo nemonogamno."
Da bismo to stavili u kontekst, dvadeset jedan odsto je nešto manje od broja američkih domaćinstava koja kod kuće govore jezik koji nije engleski.
„Ne bih se iznenadila da je to češće", kaže Ejmi Murs, docentkinja psihologije na Univerzitetu Čepmen u Kaliforniji.
Objašnjava da ljudi daju pomalo konzervativne odgovore na takva pitanja zbog nečega što se zove socijalna poželjnost.
„Možda je razlog zašto neko precenjuje koliko često jede pet voćki ili povrća na dan ili potcenjuje koliko pije."
Za tu značajnu manjinu možda je malo mogućnosti za sastanak sa partnerima van njihovog domaćinstva trenutno, jer se mere za sprečavanje socijalnih interakcija pojačavaju u zemljama pogođenim izbijanjem Kovida-19.
Ljudi u CNM vezama mogu da provedu veću količinu vremena sa partnerima sa kojima žive, dok se moraju navikavati da mnogo manje viđaju druge partnere.
Nejasno je kako će ovo uticati na njihovo blagostanje, iako dobro uspostavljena istraživanja odnosa na daljinu ukazuju da takve veze mogu biti savršeno ispunjene.
I, kako nam kaže socijalna psihologija, u uobičajenijim vremenima postoje razlozi za verovanje da ljudi u CNM vezama mogu iskusiti prednosti koje njihove monogamne kolege nemaju.
U kojem je trenutku monogamija počela da se javlja kod ljudi i dalje je otvoreno pitanje.
Neki antropolozi navode činjenicu da su drevni ljudski preci bili snažno seksualno dimorfni - da su muškarci i žene bili različitih veličina i oblika - kao dokaz nemonogamije.
Visok stepen seksualnog dimorfizma sugeriše da postoje snažni seksualno selektivni pritisci na jedan (ili oba) pola.
Kod nekih vrsta, poput gorila, veći mužjaci imaju veće šanse da budu seksualno uspešni koristeći veličinu da bi se borili protiv konkurencije drugih mužjaka.
Dominantni mužjak planinske gorile monopolizovaće sedamdeset odsto svih kopulacija, na primer, stvarajući poliginozno društvo (ono u kome se mnoge ženke pare sa jednim mužjakom).
Seksualni dimorfizam ne funkcioniše uvek na ovaj način.
Vrste koje se koriste razmetljivim prikazima kondicije, poput ptica sa prelepim perjanicama i riba jarkih boja, takmiče se za pažnju partnera, umesto da se fizički bore protiv konkurencije.
Ovde je razlika u tome što to često nisu društvene vrste, za razliku od ljudi, pa jedan mužjak ili ženka ne bi nužno mogli da kontrolišu sve potencijalne partnere u jednom području.
Međutim, drevni ljudski fosilni zapisi su neujednačeni.
Slična logika se koristi i da bi se tvrdilo upravo suprotno - da su naši drevni rođaci imali sličan nivo dimorfizma kao mi.
To se može opravdati gledanjem različitih fosila.
Stoga se monogamija možda mogla dogoditi mnogo ranije.
Raznolikost ili nedostatak ljudskog Y-hromozoma takođe je korišćena da bi se sugerisalo da su ljudi bili poligini do relativno nedavno.
Ponovo, antropolozi osporavaju dokaze, ali neki sugerišu da relativna sličnost u muškim genetskim podacima sugeriše da se samo nekoliko muškaraca parilo u našoj evolucionoj prošlosti.
U novije vreme, ova raznolikost se povećala, što sugeriše da je više muškaraca moglo da se pari zbog monogamije.
Institucija braka postala je široko rasprostranjena tek nakon pojave koncepta vlasništva nad zemljom, što je pokrenulo pitanja o nasleđivanju
Iz arheoloških dokaza znamo da su drevni ljudi živeli u malim porodičnim grupama.
Kompjutersko modeliranje društava lovaca-sakupljača sugeriše da im je trebalo da se udruže sa pojedincima izvan njihove lokalne grupe kako bi održali celovitost populacije.
Stoga bi postojao veliki protok parenja pojedinaca između društava lovaca-sakupljača.
Održavanje porodice čija je tačna genetska loza bila poznata bilo bi nemoguće.
Ovaj model sugeriše da su lovci-sakupljači bili serijski monogamni - gde parovi ostaju zajedno isključivo za vreme potrebno za odvikavanje deteta pre nego što krenu u pronalaženje novog partnera.
Pokazalo se da je ovo seksualno povoljno za savremene muškarce, što bi moglo objasniti zašto su muškarci više zainteresovani za otvorene veze.
Lejmilerovo istraživanje o fantazijama otkrilo je da su muškarci više zainteresovani za grupni seks (oko dvadeset šest odsto muškaraca u poređenju sa osam odsto žena).
Slični trendovi se vide i kod drugih vrsta „socijalnog seksa", poput interesovanja za odlaskom na seks zabave ili svingerske klubove (sedamnaest odsto muškaraca u poređenju sa sedam odsto žena).
Međutim, one žene koje su zanimale ove maštarije verovatnije će ih ispuniti.
Na primer, broj ljudi u istom uzorku koji su prijavili da su učestvovali u grupnom seksu bio je dvanaest odsto muškaraca i šest odsto žena.
Čini se da je veća verovatnoća da će žene naći prave mogućnosti.
Ono što znamo je da su u osamdeset pet odsto savremenih ljudskih društava na globalnom nivou sankcionisani oblici nemonogamije.
Čak je i Stari zavet ispunjen mnogim referencama na poligamiju.
Međutim, podrazumevani uslov u većini društava je i dalje monogamija.
To bi moglo biti uobičajeno sada, ali kako god gledali na to, ljudi u prošlosti nisu bili monogamni kao mi danas.
Pa zašto se na doživotnu monogamiju sada gleda kao na podrazumevanu?
„Teško je sažeto odgovoriti bez pominjanja medija", kaže Mursova, ističući uticaj koji naša umetnost i kultura imaju na nas tokom odrastanja.
Tokom odrastanja naši roditelji su venčani ili pokušavaju da budu monogamni, a u većini mesta širom sveta imamo instituciju braka, objašnjava.
„Otkako su ljudi počeli da uzimaju zemlju i nazivaju je svojom, tada je brak uzeo maha, jer je to bio jedan jasan način da zadržite kontrolu nad imovinom i predate je porodici", kaže Mursova.
„Od tada smo počeli da dajemo prioritete paru i heteroseksualnosti."
Da li je bolje viđati druge ljude?
U više navrata, istraživanje CNM-a pokazuje da parovi sa različitim seksualnim interesovanjima navode da im je bolje kada imaju više seksualnih partnera.
„U vezi često dolazi do neslaganja između interesovanja oba partnera", kaže Mijuzova.
„Međutim, ljudi koji imaju višestruka partnerstva možda su sveukupno ispunjeniji. Ako vas zanima seks sa drugim ljudima, bilo bi zdravo to istražiti."
Ono što je do danas nedostajalo istraživanjima CNM-a bile su duže studije, gde se grupe ljudi koje razmišljaju o otvaranju odnosa prate nekoliko godina, počevši i pre nego što su obavili prvi razgovor sa partnerom.
Neki ljudi mogu igrati različite uloge u CNM vezi, neki nude pažnju, a drugi ispunjavaju erotske potrebe
Neke studije, međutim, počinju da popunjavaju tu prazninu.
Kao prvo, znatiželjnici CNM-a i ljudi koji nikada nisu mislili da su otvoreni angažovani su za niz upitnika o njihovoj vezi i seksualnom zadovoljstvu.
U početku niko od njih nije prišao partneru da bi razgovarao o ideji otvaranja prema drugim ljudima.
Na kraju su im postavljena ista pitanja o tome koliko su zadovoljni romantičnim životom, ali su takođe morali da ispričaju da li su otvorili vezu.
„Za ljude koji su želeli da otvore vezu i koji su to na kraju i učinili, njihovo zadovoljstvo je bilo znatno veće", kaže Samanta Džol, docentkinja socijalne psihologije na Univerzitetu Vestern u Londonu, u Kanadi.
„U međuvremenu, ljudima koji su o tome razmišljali, a nisu to uradili, zadovoljstvo je opalo, ali jedva značajno."
Džolova sugeriše da je porast zadovoljstva među ljudima koji su prešli na CNM mogao biti rezultat efekta povlačenja.
Bolji kvalitet seksualnog života sa sekundarnim partnerom povlači za sobom zadovoljstvo sa primarnim partnerom, jer se iznenada uklanja pritisak jedne osobe koja mora da pruži sva zadovoljstva.
„Znamo da kad su ljudi zadovoljniji seksualnim životom svakako bolje komuniciraju", kaže Džolova.
„Ali ljudi u CNM-u javljaju da imaju otvorenu komunikaciju - teško je biti CNM ako ne govorite o granicama. Dok se u monogamnim parovima te rasprave o granicama često ne dešavaju."
Emocionalno zadovoljstvo - osećaj sigurnosti, pažnje i bliskosti - ima tendenciju porasta u normalnim vezama tokom vremena.
U međuvremenu, spontanost i uzbuđenje, što je povezano sa erotizmom, opada.
„Početak je seksi i strastven, ali onda postaje predvidljiv", kaže Ronda Balzarini, psiholškinja sa Univerziteta Jork.
„Novitet je teško održavati i dolazi do dvosmislenosti."
Balzarini daje primer primarnog partnera sa kojim biste mogli biti u zakonskom braku, živeti, imati decu i uopšteno imaju odgovornosti povezane sa monogamnim životom.
Uz sav posao koji ovo podrazumeva, više je potrebe za predvidljivošću - što nije seksi, kaže ona.
Sekundarni partner možda nikada neće podeliti ove odgovornosti sa vama, pa se možda neće dogoditi smanjenje uzbuđenja vaše veze.
Kao rezultat, sekundarni partneri nastoje osigurati veću učestalost seksa sa manje obaveza.
„Mislim da generalno postoji taj ples između novosti i sigurnosti, a dugoročna CNM veza je način da se pokušaju istovremeno zadovoljiti obe potrebe", kaže Džolova. „To nije jedini način, ali je jedan način i nekima to odgovara."
Postoji otprilike toliko načina za uspostavljanje CNM veze koliko i ljudi koji su u njima.
Anita Kesidi, jedna od sagovornica, govori o tome kako ona i njen partner upravljaju svojom vezom.
Kesidi živi sa dvoje dece i održava veze sa više partnera koji je posećuju kod kuće tokom cele nedelje.
Kako se nosite sa ljubomorom?
Prednosti CNM-a najbolje se vide kada su primarni partneri motivisani da podržavaju jedni druge, kaže Mujizova.
„Čini se da postoji nešto u vezi sa primarnim koji želi da vidi svog partnera seksualno ispunjenim, ali ne mora biti taj koji to radi", kaže ona.
„Kad vide svog primarnog partnera motivisanog njihovom srećom, ugodnije im je zadovoljenje njihovih potreba."
Ovo opisuje psihološki koncept koji se naziva komperzija - biti u stanju da se iskusi zadovoljstvo gledajući tuđe zadovoljstvo.
Možda će vam biti poznatiji izvan područja romantičnih veza.
Pomislite, na primer, da gledate kako neko otvara poklon.
Komperzija je primenjena i na viđanje nekoga drugog seksualno zadovoljenog.
Pa kako ljudi u CNM parovima zaobilaze bilo kakav osećaj ljubomore?
Kod muškaraca se ljubomora jače oseća u odnosu na seksualno neverstvo nego na emocionalno neverstvo, piše Ketrin Aumer, istraživačica sa Havajskog Pacifičkog Univerziteta i njeni koautori u studiji o komperziji i kod monogamnih i kod CNM parova.
Očekivali bismo ovo ako su muškarci snažnije motivisani od žena da znaju očinstvo svoje dece, kao što bi sugerisala evoluciona teorija.
Utvrđivanje majčinstva njihovog deteta nije izuzetno komplikovano za žene.
Žene su, međutim, verovatnije ljubomorne zbog emocionalnog neverstva, nastavlja Aumer.
Što se tiče evolucionih pritisaka odgajanja deteta, žene su snažno motivisane da zadrže svog muškog partnera u blizini kako bi mogao da obezbedi hranu i zaštitu njima i njihovom detetu dok doje.
Ako se čini da muškarac emocionalno ulaže u drugu ženu, majka možda od njega ne dobija najkvalitetniju hranu, zaštitu i sklonište.
Zašto ljudi biraju nemonogamiju?
Postoje dokazi da bi neki ljudi mogli istovremeno bolje upravljati višestrukim vezama od drugih.
Teorija vezanosti opisuje kako osećaj sigurnosti ili nesigurnosti oblikuje naše odnose i može objasniti zašto su neki manje spremni da dele partnera.
Dobra komunikacija je ključna komponenta odnosa sa CNM-om, ali bi mogla skliznuti sa liste prioriteta u monogamnim vezama
Kris Frali sa Univerziteta u Ilinoju već dve decenije prikuplja priložene podatke ispitanika putem onlajn upitnika.
Ukupno je oko 200.000 ljudi pristupilo ovom testu, a mnogi drugi istraživači se oslanjaju na ovo bogatstvo podataka kako bi uspostavili norme za sve vrste ponašanja.
Koristeći ove podatke, Mursova kaže da je otkrila da su ljudi koji učestvuju u višestrukim vezama manje anksiozno vezani i, u poređenju sa drugima, više izbegavaju vezivanje.
Međutim, ona ističe da je ovo korelacijski nalaz.
Mogao bi biti slučaj da ovaj način života privlači samo sigurne, neteskobne i ljude koji ne izbegavaju izazove.
Ono što bi psihološki profili CNM ljudi mogli sugerisati jeste da imaju emocionalne potrebe koje jedna osoba ne može zadovoljiti.
„Ljudi u višestrukim vezama mogu imati veće potrebe uopšte", kaže Balzarini.
„Smatramo da su monogamni ljudi ujednačeni u pogledu svojih potreba za pažnjom i erotizmom.
Ali ljudi u višestrukim vezama imaju visoke i niske padove.
Možda su ljudi kojima su potrebne obe stvari istovremeno i teško je te stvari doživeti sa samo jednim partnerom.
Primarni partner koji pruža pažnju verovatno neće biti uzbudljiv na erotski način."
Međutim, prema Mursovoj, postoji vrlo malo profila koje možete stvoriti o CNM ljudima.
Ona kaže da u njenom istraživanju ne postoji povezanost između starosti, prihoda, lokacije, obrazovanja, rase, etničke pripadnosti, religije ili političke pripadnosti i CNM-a.
Ljudi koji se identifikuju kao lezbejke, homoseksualci ili biseksualci verovatnije će biti CNM, ali to je jedini obrazac.
Za nešto što izgleda da obuhvata sve sfere života, još postoji neumoljiva stigma povezana sa nemonogamnim načinom života.
Mursova daje primer kako je normalno razmišljati o platonskoj ili porodičnoj ljubavi kao o beskrajnoj, ali iz nekog razloga romantičnu ljubav smatramo konačnom.
„Već znamo kako da imamo bliske veze sa više ljudi", kaže ona.
„Ali od nas se očekuje da verujemo da je romantična ljubav ograničena? Koliko najboljih prijatelja imate? Oh, odvratno je što ih imaš previše? To bi bilo smešno reći."
„Mnogo tražimo od naših partnera.
„Očekujemo da nam budu životni trener, najbolji prijatelj, čovek od poverenja.
„Ne trebaju nam sve te stvari od jedne osobe", kaže Mursova.
Možda bi nam bilo bolje kada bismo svoje potrebe širili između više osoba.
online
![Forum [Bot]](./images/ranks/s.png "Forum [Bot]")
