Goran Tadic

[Shadow]

Čim me ugledala pitala je: „Šta ti to piše na srcu?“ „Pročitaj i spali“, rekoh. Ni radoznalijeg, ni poslušnijeg bića!"

0d50582f7d9272a7fe889d0ce71d4566.jpg

[Shadow]

Budi tu, da manje pušim,
da tišina bolje zvuči,
da imam lozinku za osmeh,
da mi ne bude teško kad mi je teško,
da razgovaramo, dok samujem,
da me bockaš i miluješ rečima,
da ne budem tužan,
dok slušam tužne pesme,
budi tu, da znam da si tu.
Budi tu, jer tu ti je mesto,
tu si na sigurnom, tu si lepša,
tu ni ja nisam loš,
tu ne boli,
tu je bolje od bilo kog tamo.
Budi tu,
da mi tu nedostaješ
kad ne budeš više tu.

[Idi]

Minut i po
/Goran Tadić/

Bez tebe mogu minut i po,
merio sam, skoro kao bez vazduha,
sve preko toga povratak je u besmisao
koji je vladao mojim horoskopskim znakom
i mojom težnjom da razumem one
koji nisu imali razumevanje za mene.
Da te je tada bilo bar na minut i po
zvezde i planete postigle bi dogovor
oko toga šta bi korisno od mene moglo ispasti.
Možda bi iz samilosti neka od njih zastala
da propusti srećnu zvezdu pod kojom si rođena,
pa da se skućiš u mojoj petoj kućici u cveću?

Ne razumem se u zvezde,
osim u onaj sanjarski deo,
a ti si, vidim, dobra s njima,
čak mi se čini da više utičeš ti na njih,
nego one na tebe,
jer kad tebe nema, ni njih nema,
pa ne umem da sanjarim,
samo merim koliko mogu bez vazduha,
a koliko bez tebe.