Na terapiji kod srculenceta

[BritkiMozak]

Vidim da ste diskutovali o samoubistvu. Ne bih ga okarakterisala na taj način. Možda iz perspektive drugih izgleda sebično ali ako gledamo da svako treba da gospodari svojim životom onda se i perspektiva menja. Ono što se dešava u osobi prevazilazi njene kapacitete da se sama izbori sa osećanjima i situacijama/problemima koje je muče. Bitno je razumeti da osoba uglavnom želi da prekrati sebi muke koje doživljava nepodnošljivim. Neki od njih nisu ni svesni da to znači kraj, da ih više neće biti. Uglavnom odluku o tome donose impulsivno, mada postoje razl. vrste, na primer ritualna samoubistva. Sam način izvršenja može ukazivati na to da li osoba krivi sebe ili druge za taj čin. Vrlo kompleksna tema i diskutabilna od slučaja do slučaja.

Reko bi da ako se ubije tiho, krivi sebe. Ako se ubije bučno, najavljujući da će počiniti samoubojstvo, ali nitko te riječi ne shvati ozbiljno - onda okrivljuje druge.

[Krokodil Behko]

@Srculence7, mislim da bi ti bilo bolje da se preseliš u Hrvatsku i osnuješ privatnu psihološku ordinaciju pod nazivom Srculence. Mislim da bi to bio baš ono... marketinški šik.

Ne zna ona hrvatski jezik.

[ElTriconi]

@Srculence7, mislim da bi ti bilo bolje da se preseliš u Hrvatsku i osnuješ privatnu psihološku ordinaciju pod nazivom Srculence. Mislim da bi to bio baš ono... marketinški šik.

Ne zna ona hrvatski jezik.

Ne znaju ga ni bosanski hrvati, pa sta

[BritkiMozak]

@Srculence7, mislim da bi ti bilo bolje da se preseliš u Hrvatsku i osnuješ privatnu psihološku ordinaciju pod nazivom Srculence. Mislim da bi to bio baš ono... marketinški šik.

Ne zna ona hrvatski jezik.

Nek' ode u Rijeku, Rijeka je liberalan grad po tom pitanju. Tamo najmanje u Hrvatskoj broje krvna zrnca.Rijeka je pre liberalna po mom ukusu.

[BritkiMozak]

Je li suicidalna ideacija, pa počinjenje samoubojstva neki morbidni način da se drugima nešto dokaže. Nešto poput: - "Aha! Mislili ste da nisam ovo u stanju izvesti. Baš me briga za vas i vašu možebitnu tugu nada mnom. "Od**bite od mene".

[bez]

Je li suicidalna ideacija, pa počinjenje samoubojstva neki morbidni način da se drugima nešto dokaže. Nešto poput: - "Aha! Mislili ste da nisam ovo u stanju izvesti. Baš me briga za vas i vašu možebitnu tugu nada mnom. "Od**bite od mene".

ne nego svi ste vi plod moje maste pa da vas iskljucim

[Veca]

...jest vala, ljudi se samoubivaju, samo zbog ploda maste! ...svi na isti kalup! ...ovi oko njih su sve sami meleci!

[srculence7]

Deca emocionalno nezrelih roditelja - Beleške sa psihoterapije

"Odrastanje u porodici u kojoj su roditelji emocionalno nezreli jeste zapravo samotno iskustvo. Ti roditelji mogu izgledati ili se ponašati sasvim normalno, brinući se za fizičko zdravlje svog deteta i obezbeđujući mu obroke i sigurnost. Međutim, ako ne uspostave črvstu emocionalnu vezu sa svojim detetom, kod deteta će se pojaviti ogromna praznina, tamo gde je mogla da bude istinska sigurnost.

Usamljenost usled osećanja da ste nevidljivi drugima je fundamentalna bol, jednako kao i fizička povreda, samo što se spolja ne vidi. Emocionalna usamljenost je nejasno i lično iskustvo, koje nije lako primetiti ili opisati. Možemo to nazvati osećanjem praznine, kao da ste sami na svetu. Neki ljudi su ovo osećanje praznine opisali kao egzistencijalnu usamljenost, ali nema tu ničeg egzistencijalnog. Ako to osećate, znači da potiče iz vaše porodice.
Deca nemaju način da identifikuju nedostatak emocionalne bliskosti u odnosu sa roditeljem. To prosto nije koncept kojim raspolažu. Još je manje verovatno da mogu da razumeju da su njihovi roditelji emocionalno nezreli. Jedino što imaju jeste unutrašnji osećaj praznine što je zapravo način na koji dete doživljava usamljenost. Uz zrelog roditelja, detetov lek za usamljenost je da priđe roditelju i da oseti nežnost. Ali ukoliko se vaš roditelj plašio dubokih osećanja, možda ste ostavljeni sa nelagodnim osećajem srama zbog potrebe za utehom.

Kada deca emocionalno nezrelih roditelja odrastu, bazična praznina i dalje postoji, iako vode naizgled normalan život odrasle osobe. Njihova usamljenost može da se prenese i u zrelo doba, ukoliko nesvesno biraju veze koje im ne mogu ponuditi dovoljno emocionalne povezanosti. Ona će možda redovno ići u školu, na posao, venčati se, odgajati decu, ali za sve to vreme će ih progoniti taj suštinski osećaj emocionalne izolovanosti.

Dok smo deca, osnova naše sigurnosti je emocionalna veza sa našim starateljima. Roditelji koji su emocionalno angažovani, pružaju deci osećaj da uvek imaju kome da se obrate. Ova vrsta sigurnosti zahteva istinske emocionalne interakcije s roditeljima. Emocionalno zreli roditelji se skoro uvek angažuju na ovom nivou emocionalne povezanosti. Oni su razvili dovoljan stepen samosvesnosti da mogu biti komforni sa sopstvenim osećanjima, kao i sa osećanjima drugih ljudi.

Još važnije, oni su emocionalno prilagođeni svojoj deci, primećuju njihova raspoloženja, i dočekuju njihova osećanja sa interesovanjem. Dete se oseća bezbedno povezujući se sa takvim roditeljem, bilo da traži utehu ili da deli svoj entuzijazam. Zreli roditelji čine da njihova deca osete da uživaju u interakciji sa njima i da je u redu razgovarati o emocionalnim problemima. Ovakvi roditelji imaju dinamičan i uravnotežen emocionalni život i obično su dosledni u pružanju pažnje i interesovanja za svoju decu. Oni su emocionalno pouzdani.

Roditelji koji su emocionalno nezreli, s druge strane, toliko su zaokupljeni sobom, da ne primećuju unutrašnje doživljaje svoje dece. Pored toga, oni obezvređuju osećanja, plaše se emocionalne bliskosti. Neugodno im je kada je reč o njihovim sopstvenim emocionalnim potrebama, te stoga ne znaju kako da pruže podršku na emocionalnom nivou. Takvi roditelji mogu postati nervozni i ljuti ako se njihova deca uznemire, kažnjavajući ih umesto da ih uteše. Takve reakcije gase detetovu instinktivnu potrebu da potraži podršku, zatvarajući vrata emocionalnom kontaktu.

Ako jedan ili oba vaša roditelja nisu bili dovoljno zreli da vam pruže emocionalnu podršku, kao dete ste mogli osetiti efekte te uskraćenosti, ali ne i nužno znati šta nije u redu. Možda ste pomišljali da je osećaj praznine i usamljenosti vaše privatno i neobično iskustvo, nešto što vas je činilo drugačijim od drugih. Kao dete niste imali nikakav način da znate da je taj osećaj praznine normalan i univerzalan odgovor na nedostatak adekvatne ljudske podrške. “Emocionalna usamljenost” je izraz koji već sugeriše rešenje, a to je da osetimo interesovanje druge osobe za ono što osećamo. Ova vrsta usamljenosti nije čudno ili besmisleno osećanje; ona je predvidljiv rezultat odrastanja sa nedovoljno doživljene empatije od strane drugih...

Emocionalna usamljenost je uznemirujuća tako da dete koje je doživljava radi sve što je potrebno da uspostavi neku vrstu veze sa roditeljem. Ova deca će možda naučiti da tuđe potrebe stavljaju na prvo mesto kao naknadu za uspostavljanje nekog odnosa. Umesto da očekuju da će im drugi pružiti podršku ili pokazati interesovanje za njih, ona mogu preuzeti ulogu pomaganja drugima, ubeđujući sve oko sebe da imaju malo svojih emocionalnih potreba. Nažalost, ovo teži stvaranju još veće usamljenosti, s obzirom na to da prikrivanje najdubljih potreba sprečava istinsko povezivanje sa drugima.

Na sreću, kad jednom počnete da slušate svoje emocije umesto da ih potiskujete, one će vas voditi ka stvarnoj vezi sa drugima. Poznavanje uzroka svoje emocionalne usamljenosti prvi je korak ka pronalaženju odnosa koji će vas ispunjavati... "

~ iz knjige "Odrasla deca emocionalno nezrelih roditelja" (naslov originala: "Adult Children of Emotionally Immature Parents") autorke Lindsi Gibson, kliničkog psihologa i psihoterapeuta

[srculence7]

FB_IMG_1711219064688.jpg